Talk:Michael, Prince of Montenegro

Untitled

Under Wikipedia's naming conventions, pretenders are not described as kings and do not get ordinals. FearÉIREANN\^{(caint) 22:35, 7 June 2006 (UTC)}

Here's Michael's book from 1969, Paris:

Ниједан српски родољуб не може бити равнодушан када се поведе полемика о томе који је најдостојнији начин да се трајно изрази дужно поштовање и народна захвалност према успомени једног великана нашег рода. Поготову када је ријеч о највећем: о Његошу. Због тога је разумљиво што је српска јавност, како она у земљи тако и она у слободном свијету, с узнемиреношћу и протестима примила вијест о намјери данашњих властодржаца у земљи да намјесто постојеће капеле на гробу великог владике подигну један мраморни маузолеј, дјело вајара Ивана Мештровића.

Гроб владике Рада у спомен-капели на врху Ловћена је српска национална светиња. На њу се и у Првом и у Другом свјетском рату био сручио бијес непријатеља. У Првом свјетском рату, аустро-угарски окупатор био је порушио капелу, а ковчег са Његошевим костима био је пренијет у Цетињски манастир захваљујући старању тадашњег црногорског митрополита Митрофана. Послије Ослобођења и Уједињења, капелу је с пијететом обновио краљ Александар: нова капела била је потпуно вјерна реплика првобитне. У њу су Његошеве кости свечано пренијете и положене приликом њеног освећења, 1925 године. У Другом свјетском рату, капелу су оштетили италијански фашисти, али је главнокомандујући италијанских трупа сматрао за потребно да се јавно огради од тога варварског поступка. У оба свјетска рата, Његошев надгробни споменик био је симбол страдања и борбе српског народа. И у своме вјечном пребивалишту владика Раде дијелио је судбину свога народа.

Вјечни покој највећег српског пјесника и мислиоца досада су се усуђивали да ремете само душмани Српства, у данима српске трагедије. Сада су и црногорски комунисти наумили да Његошев надгробни споменик преуређују по својој обијести. "За правило лудност изабраше", па су одлучили да капелу на врху Ловћена сруше и да на њено мјесто поставе један световњачки споменик.

Српска православна црква, којој у првом реду припада дужност чувања и одржавања, најприје гласом Црногорско-приморског митрополита Данила, а потом свечаном изјавом Светог архијерејског сабора, да је она одлучно противна противна томе неразумном пројекту. И с правом. Владика Раде био је поглавар Српске православне цркве. Вјера у Бога и дубоко продуховљена хришћанска етика биле су темељи његовог духовног живота и мисаоног стваралаштва. Он је још за живота подигао капелу на врху Ловћена и одредио да у њој буде сахрањен. Као владар и као пјесник, Његош је желео да његови земни остаци пребивају на висинама, на врху Ловћена, стожер-планине Црне Горе и слободног Српства кроз вјекове. Али, као религиозни човјек и првосвештеник, он је одредио да му гроб буде на посвећеном мјесту, у капели, у подножју крста, […] симбола овоземаљског страдања и вјечног спасења.

Његошева капела складно довршава природну куполу Језерског врха и с њим се слива у величанствени надгробни споменик који савршено изражава васионски домет Његошевог духа. Томе споменику нема шта да се додаје ни да се одузима. Љуба Ненадовић најљепше је описао сву непролазну величину овог споменика. "Пирамиде, гробови египатских краљева", писао је Љуба Ненадовић, "шта су друго него гомила камења према Ловћенском врху, према томе Владичином споменику. И кад на овом свету нестане брегова и људи, мени се чини још ће трајати два црногорска колоса: Ловћен и Владика".

Замисао да се Његошева капела уклони са врха Ловћена, а на њено мјесто постави гломазни мраморни маузолеј за чије подизање треба да се и сам врх Ловћена проуби и заравна, а испод њега планина избуши галеријом од неколико стотина метара, израз бахатости и мегаломаније комунистичких властодржаца. Њу спровести у дјело, значило би погазити Његошев аманет. Она је противна најосновнијим осјећајима мјере и чојства, како је то умјесто подвукао Епископ горњо-карловачки Симеон. Против тога пројекта одлучно се изјаснила већина мјеродавних умјетника и стручњака који су били консултовани по томе питању. Штавише, против њега се једнодушно изјаснила и Комисија за реорганизацију Музеја на Цетињу, састављена од угледних стручњака, коју је био образовао нико други до сам Републички секретаријат за просвјету и културу СР Црне Горе. Ево шта је та комисија закључила о поменутом пројекту: "Мештровићев пројекат предвиђа измјену силуете и читавог терена Ловћена, и то у једном негативном смислу који би грубо нарушио изглед једног од најљепших предјела у нашој земљи".

Пројекат маузолеја на врху Ловћена намјесто Његошеве капеле за осуду је и са етичке и са естетске тачке гледишта. Он је и за осуду с обзиром и на све оно што се иза њега крије. Ако је црногорским комунистима стало да, као што тврде, подигну Његошу споменик достојан његовог генија, зашто Мештровићев маузолеј не постављају на Цетињу, као што препоручује већина мјеродавних стручњака и културних радника? Зашто хоће пошто-пото да руше капелу на врху Ловћена? Комунистичка пропаганда у земљи острвила се на Српску православну цркву. Комунисти оптужују Цркву да "бесправно присваја" владику Рада и да се супроставља њиховом пројекту "из себичних разлога". По своме обичају, комунисти оптужују друге за гријех који хоће сами они да почине. Њихов пројекат с Мештровићевим маузолејом је параван иза ког се крије маневар уперен против утицаја Српске православне цркве и јединства српског народа. Кампања о споменику на врху Ловћена у тијесној је вези с једном другом кампањом која настоји да протури чудовишне тезе о тобожњој "нацији" и некој "посебној црногорској култури". И једна и друга дубоко вријеђају српски национални осјећај и понос правог Црногорца.

Српска православна црква легитимни је чувар Његошевог гроба и капеле на Језерском врху. Њен став у одбрану ове српске националне светиње је у потпуном складу с њеном вјерском и националном мисијом. Одрођени цетињски комунисти дрско изјављују да је њихова "одлука" коначна и неопозива. Са врха Ловћена на њих грми неумрли глас великог владике:

Не требује царство нељудима, Нако да се пред свијетом руже.

In English, please. GoodDay 00:20, 26 February 2007 (UTC)

There are mistakes in this article. Concerning aspects of his life in France: His second arrest: his wife did not follow to camp him and his son was born in France (at Saint Nicolas du Pelem in Britany) (see the French article about his son https://fr.wikipedia.org/wiki/Nikola_Petrovi%C4%87-Njego%C5%A1). They were in the Resistance when they were arrested but as she was about to give birth, she was not sent to Germany. His wife's father was a surgeon. He came to meet her because he went to consult her father about tuberculosis. His wife was not a speech therapist but an orthopdist (eye therapist). See http://cotesdarmor.fr/fileadmin/user_upload/magazines/page_en_breton_vf_mag_131.pdf X.oudin (talk) 13:16, 9 April 2016 (UTC)

External links modified

Hello fellow Wikipedians,

I have just modified one external link on Michael, Prince of Montenegro. Please take a moment to review my edit. If you have any questions, or need the bot to ignore the links, or the page altogether, please visit this simple FaQ for additional information. I made the following changes:

• Added archive https://web.archive.org/web/20070927034426/http://www.njegoskij.org/menu_history/subArts_2006/subArtHI_05006.php to http://www.njegoskij.org/menu_history/subArts_2006/subArtHI_05006.php

When you have finished reviewing my changes, you may follow the instructions on the template below to fix any issues with the URLs.

This message was posted before February 2018. After February 2018, "External links modified" talk page sections are no longer generated or monitored by InternetArchiveBot. No special action is required regarding these talk page notices, other than regular verification using the archive tool instructions below. Editors have permission to delete these "External links modified" talk page sections if they want to de-clutter talk pages, but see the RfC before doing mass systematic removals. This message is updated dynamically through the template {{source check}} (last update: 18 January 2022).

• If you have discovered URLs which were erroneously considered dead by the bot, you can report them with this tool.
• If you found an error with any archives or the URLs themselves, you can fix them with this tool.

Cheers.—InternetArchiveBot (Report bug) 12:25, 9 June 2017 (UTC)

External links modified (January 2018)

Hello fellow Wikipedians,

I have just modified one external link on Michael, Prince of Montenegro. Please take a moment to review my edit. If you have any questions, or need the bot to ignore the links, or the page altogether, please visit this simple FaQ for additional information. I made the following changes:

• Added archive https://web.archive.org/web/20070927034320/http://www.njegoskij.org/menu_history/subArts_2006/subArtHI_05008.php to http://www.njegoskij.org/menu_history/subArts_2006/subArtHI_05008.php

When you have finished reviewing my changes, you may follow the instructions on the template below to fix any issues with the URLs.

This message was posted before February 2018. After February 2018, "External links modified" talk page sections are no longer generated or monitored by InternetArchiveBot. No special action is required regarding these talk page notices, other than regular verification using the archive tool instructions below. Editors have permission to delete these "External links modified" talk page sections if they want to de-clutter talk pages, but see the RfC before doing mass systematic removals. This message is updated dynamically through the template {{source check}} (last update: 18 January 2022).

• If you have discovered URLs which were erroneously considered dead by the bot, you can report them with this tool.
• If you found an error with any archives or the URLs themselves, you can fix them with this tool.

Cheers.—InternetArchiveBot (Report bug) 09:40, 27 January 2018 (UTC)