Untitled edit

Ш О В Е (РАВНО СЕЛО)

 	 Равно Село је  најудаљеније село од општинског центра Врбаса – некад Шове – данас Равно, типично је бачко Село.

Равно Село се налази између Кулпина и Змајева, или како би то рекао састављач монографије бачке жупаније Саму Боровски "Старе Шове теже у Новосадском срезу између Кулпина и Старог Кера".

  	Предање о постанку села Шова, врло мало нам казује. По једној верзији село је постојало  још у XV веку , док се по другој сматра да је постало одмах после сеобе Срба, негде око 1695. Међутим, први писани  извори о селу потичу с краја XV века (тачније између 1484-1502. године).

Године 1590. Шове су забележене у турским дефтерима, као село са дванаест домова. За историју данашњег Равног Села значајна су три насеља: Мале Шове, Алпар и Пашка.

	  Мале Шове  су се налазиле на око 3 км у правцу север-северозапад од данашњег села, на граници између потеза Виногради и Атица Угарска код Аркадијиног салаша.  За име овог села, Саму Боровски каже да је потомак  некадашње Шомва, Шумва.  Назив Шомва је потекао вероватно, од презимена племића Јована де Шомве. Јован де Шомва је од Матије и Софије Дереш  добио, почетком  XVI века један део Шомве. Такође је део Шомве , породица Дереш  1502. године дала у залог сремском владици Јовану Ујхиљу. 

По причању старијих људи, село се померило на данашње место, зато што је вода била лошег квалитета. Међутим, вероватније је да село мења свој положај по одлуци спахије који је ту имао посед и бавио се сточарством, а пошто је ту био почетак јендека (што указује и значење мађарске речи soer, која има значење као почетак јендека) па није било воде за стоку, нарочито у летњим месецима.

Друга теорија каже да је вода на том месту била слана (мађарски So – viz) и да је село управо по томе добило име .

  	Друго насеље претеча данашњег Равног Села је Алпар,који се налазио 4,5 км у правцу југоистока, на делу атара који се назива Алпар.

Алпар је као насеље забележен још 1345. године. Године 1554. за време турске владавине, помиње се као насеље Бачке нахије и тада је имало 11 домова. Наредни помен је 157О. године када је имало свега 5 домова, док 1690. има 24 дома. Још 1650. године је забележено као насељено, док је 1698. било ненасељено. Нови помен Алпара је 1715. када има 4 дома, 1720. има 15 домова, 1717. и 1722. се помиње као место са по 17 домова. Последњи помен Алпара је 1732. када се помиње као српско насеље у поседу футошког властелинства. У том делу атара постојале су рушевине, изгледа, српског храма, из доба турске владавине. Алпар се налазио између Кера (Змајева), Кисача, Футога и Петровца.

 	 Треће насеље везано за Шове је Пашка. Први пут је забележена 1590. када је имала 20 домова. 

Око 1650.године Шове су забележене као насељене, а 1698. као ненасељене. Вероватно да се већ у то време Мале Шове и Пашка стапају у једно село. Становници Пашке су се обрели у Шова, Керу и Футогу.

Године 1715. према попису бачких срезова, у Шова се налазило 1о породица . Скоро је сигурно да је село већ тада лоцирано на садашњем месту и вероватно тада добија скраћени назив - Шове. Те исте године из Баната се доселило неколико породица, тако да Шове 1720. имају 19 домова, док већ 1722. имају 31 дом. Године 1725/ 26. Шове имају 25 породица, 1728. 29 породица, док 1734. имају 22 породице . Из ових првих пописа наводе се имена и првих становника Шова:

 Попис 1715. године 

Tamas Argyanin Тома Арганин Ilovan Sivikovics Илован Живковић Novko Sollyenin Новко Шољанин Aleksza Petrovaszelacz Алекса Петровоселац Aleksza Petrovcsanyin Алекса Петровчанин Marinko Bacsenin Маринко Башћанин Marko Pascsanyin Марко Пашчанин Csira Sollyenin Ћира Шољанин Milos Pascenyin Милош Печењин Gavrilo Sentamasecz Гаврило Сентомашец

Попис 1720. године Ranko Popovics- iudex Ранко Поповић-кнез Sunnya Radovics Жуња Радовивић Vassa Szordosski Васа Сердешки Radivoj Cseka Радивој Чека Vujicza Pascsanin Вујица Пашчанин Sivko Millovanda Живко Милованда Manojlo Sivkovics Манојло Живковић Kuzman Kereszturacz Кузман Керестурац Csira Szilbasanin Ћира Силбашанин Milovan Cztojanovics Милован Стојановић Sztojko Szkelecsia-manuarius Стојко Скелеџија-зидар Gravo Prodanovics Граво Продановић Milicis Mehangia Милић Механџија Csosity Vlassissa Ћосић Власиша Hatyim Mitrovics Аћим Митровић Miloss Tolmacs Милош Толмач Csirka Mirkovics Ћирка Мирковић Gluicza Sivko Глуица Живко Marko Koin Марко Коин


Попис 1725/26. године

Janko Stephanovity-iudexЈанко Стефановић-кнез Sztanko Radovicsin-subiudex Станко Радовичин-подкнез Manuele Sivkovity-iuratis Мануел Живковић-саветник Sunyo Ferenczevity Жуњо Ференчевић Vassa Pssodarsky Васа Псодарски Jovan Bubanu Јован Бубањ Milovan Milovanda Милован Милованда Kuzman Sztaribiro Кузман Старибиро Miloss Tolmacs Милош Толмач Tyira Szilbasanin Ћира Силбашанин Veorem Solyanin Веорем Шољанин Sztojko Sovlyanin Стојко Шовљанин Paja Emusittyanin Паја Емунићанин Radoicza Tyossity Радојица Ћосић Jovan Plavacz Јован Плавац Rissta Pentelity Риста Пантелић Atyim Ferencsanin Аћим Ференчевић Sivan Nemolyes Живан Немељен Misho Sovlyanin Мико Шовљанин Ranko Pastyanin Ранко Пашчанин Gyura Kerektyanin Ђура Керекичанин Marko Pastyanin Марко Пашчанин Novak Pssodorssky Новак Псодарски Tyira Pastyanin Ћира Пашчанин Mility Sztariknez Милић Старикнез


Попис 1728. године

Janko Pascanin Јанко Пашчанин Ranko Popovitty Ранко Поповић Milos Tolmacs Милош Толмач Milovan Sivlanin Милован Шовљанин Gavrilo Musityanin Гаврило Мунићан Vassa Pacsanin Васа Пашчанин Milos Radiojevitty Милош Радиојевић Vassa Psodoritty Васа Псодрић Manoel Zivkovitty Мануел Живковић Todor Zivkovitty Тодор Живковић Jefrem Sovlanin Јефрем Шовљанин Rista Pacsanin Риста Пачанин Radissav Rositty Радисав Росић Jovan Plavacz Јован Плавац Attyim Ferencsovitty Аћим Ференчевић Novak Kalocsanin Новак Калочанин Misko Sovlyanin Мишко Шовљанин Tessa Szivcsanin Теша Сивчанин Staja Szivcsanin Стаја Сивчанин Maxim Sovitty Максим Савић Stojko Markovitty Стојко Марковић Zivko Gruitty Живко Грујић Kuszman Birov Кузман Биров Stanko Pacsanin Станко Пачанин Jovan Bubany Јован Бубањ Ranisau Birov Ранисав Биров Vladisau Karaula Владисав Караула Marko Obottycsky Марко Обоћички

Попис 1743. године

Steva Jankovity-iudex Стева Јанковић-кнез Sztanko Ieremicis-subiudex Станко Јеремић-подкнез Riszta Pantelity Риста Пантелић Gaja Czvety Гаја Цвејић Marinko Sztojkov Маринко Стојков Todor Rakics Тодор Ракић Atyim Jevremov Аћим Јевремов Ianko Meаncsia Јанко Меанџија Atanasia Popin Атанасиа Попин Stevan Pszoder Стева Псодер Radovan Szumity Радован Сумић Joszim Gruin Јосим Груин Novak Kalocsanin Новак Калочанин Radoszav Tyirity Радосав Ћироћ Milos Tolmacs Милош Толмач Stepan Tolmacsev Стефан Толмачев Lazar Gain Лазар Гаин Jovan Szagacsity Јован Сагачић Mrgyen Thessin Мрђен Тошин Jovan Benedin Јован Бенедин Joszim Tyoszity Јосим Ћосић Pana Kalocsanin Пана Калочанин

Између 1746-1758. године Шове су уведене као пустара; 1760. године на коморској (географској) карти Шове су приказане као место на северној страни потока Шири-Шаке, где је живела 51 породица и то српска. Између 1744. и 1777. из Куцуре су се преселиле скоро све српске породице. Желећи да од Куцуре начине унијатско и католичко место коморске власти су наложиле да се Срби из Куцуре преселе у Шове и Обровац. У Шова су 1783. постојала 82 дома,. а већ 1786. било је 136 домова.

  Шове су 1820. године имале 2598 становника док је од тога Срба било 1643.Шест  деценија касније (1878) број Срба се смањио на 1570 душа, јер су се многе српске породице одселиле у сремско село Огар (Огара).  О положају Срба у Шовама говори и српски лист Застава од  8/20.јануара 1884. "Пре два а и три деценија беше то место чисто српско а данас је српски живаљ са свим потиснут – те Немци превлађују. Срби се раселише  које у Срем које у бивши  Шајкашки батаљон. Немци данас малтене   заузимају више од једне трећине места. Па као што Срби бројно опадају, исто тако материјално до зла бога пропадају. Немци постају све јаче капиталисте а Срби суноврат срљају у пролетеријат. Некадашње најбоље газде српске – данаске су бескућници и туђи надничари; потуцају се – рећи – од немила до недрага. Сремски Карловци су им место, где кору леба себи зарађују...Куће су им у пола попадале; дворишта права пустош,од жеље да човек нађе обоје. Запита ли их човек за узрок томе јадном стању њиховом чуће, како се туже на неродне године и велике дације. Осим државног терета, које становништво ове обећане земље, до просјачког штапа доводи – становништво шовско сноси још непосредно огроман терет око општинског приреза. Немци покуповаше српске фртаље... Та наше су школе  данас остављене саме себи; оне живе од милости или немилости учитеља. Ако је учитељ савестан човек, поред најгорих околности школа мора напредовати колико-толико. Је ли пак учитељ немариша, коме је школа девета брига – савест му је у трбуху, који све друго претпоставља своме светом позиву, ту је пропаст школина извесна" 
  	Према попису из 1893. Старе Шове су имале 2136 душа које су живеле у 352 куће, од тог броја Срба  је било 1436, Немаца 653, Мађара 15 и осталих 32. 
  Шове су преживеле неколико колонизација које су организовали  Хабзбурговци, почев од Марије Терезије  (1740-1780) и досеље немачких трговаца,  па преко колонизација које је  организовао њен син Јосиф  II (1780-1790). 
	  Немци су у Старе Шове досељени 1786. године. Иако  је Царство према Србима гајило извесне симпатије, новодосељеним Немцима се није допао суживот са Србима. Немци су  1788. напустили Старе Шове и основали Нове Шове. Године 1818. у Новим Шова је основана Прва црквена општина. 
  По веродостојним изворима, школство у Шова је почело да се развија још у време царице Марије Терезије, мада се настава изводила доста неорганизовано. Прва школа у Старим Шова је основана 1745. године  .Настава се тада изводила на мађарском и немачком језику .Током  XIX века у селу су саграђене две школске зграде; прва 1836. а друга 1888. године.  Крајем  XIX  века село је добило прве српске учитеље. Коста Пешић, ,учитељ, рођен  1865. у Старим Шова. Развршио је 4 разреда гимназије у Новом Саду, а препарандију у Сомбору. Учитељ је постао 1890.  године. Говорио српски, мађарски и немачки језик. У то време у селу је била  и учитељица Ирина Тешић, рођена у Суботици 1874. године.  Грађанску школу је завршила  у родном месту а Препарандију у Сомбору. У Старим Шова је радила од 1892. године. 
 Поред комуналне школе у којој су наставу похађали Мађари, Немци и Срби, постојале су и вероисповедне школе у којима је настава извођена на матерњем  језику. Село је тада имало и "повторну школу", као врсту допунске школе. 
 	 Шове су између два светска рата биле једно од најразвијенијих села. У Старим Шова је тада било много  занатских радионица, радњи, мајстора, шегрта, калфи. Постојале су приватне лекарске ординације, породилиште итд.  


                                                             Владимир М. Каљевић,проф